Zbog činjenice da različite metode merenja mogu značajno uticati na rezultate sprinterskog trčanja, dugo godina postoji potreba za razvojem metoda za precizna rutinska testiranja sprinterskog trčanja. Posebno su greške merenja izražene na kraćim distancama. Aktuelni uređaji koji se koriste za testiranja brzine trčanja kao što su fotoćelije, laseri i video-snimci, senzorne trake, GPS, audio i vizuelni sistemi, štoperice itd., mogu izazvati ponekada varijacije i promene u rezultatima merenjima veće nego one koje bi se očekivale čak i posle višegodišnjeg treninga. Iako faktori kao što su otpor vazduha, obuća i podloga mogu uticati na vreme sprinta, njihov uticaj je uglavnom manji, ali u kombinaciji sa nepouzdanim protokolima i mernom opremom mogu dovesti do umerenih do većih razlika.
Visokoprecizni senzori koji kombinuju visokoprecizne GNSS i IMU podatke već se koriste u razlicitim oblastima u kojima je potrebno odrediti precizne kinematičke i kinetičke parametere kretanja (vojska, automobilska industrija, poljoprivreda, dronovi i sl). Ova tehnologija omogućava visoku frekvenciju i preciznost merenja pozicije čak ispod 2.5cm što je za sportska rutinska merenja znacajno velika preciznost. Za potrebe merenja sportskih parametrara već neko vreme je u upotrebi osnovna GPS tehnologija za praćenje kretanja, međutim, preciznost ovih uređaja može da bude i do 100 puta manja u odnosu na visokoprecizne senzore.
Jedan od najnovijih razvojnih projekata Centra za motorička istraživanja jeste validacija sistema koji kombinuju visokoprecizne GNSS i IMU podatke za procenu kapaciteta spriterskog trčanja. Uporedna analiza kinematičkih parametara dobijenih sa novih senzora sa zlatnim standardom 3D kamerama omogućiće nam analizu validnosti i primenljivosti novih metoda testiranja brzine.