Nakon utvrđivanja zdravstvenog stanja, prelazi se na standardizovana funkcionalna testiranja. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole.
Kontrola utreniranosti podrazumeva: određivanje aerobne radne sposobnosti indirektnom metodom, određivanje aerobne radne sposobnosti direktom metodom na gasnom analizatoru mereći „udah po udah“, određivanje anaerobnog praga merenjem laktata u krvi.
Pokazatelj kondicije – test maksimalnog volumena potrošenog kiseonika, tzv. VO2 max test. VO2 max je maksimalna potrošnja kiseonika ili aerobni kapacitet koji organizam može da transportuje i iskoristi u toku vežbanja sa postepenim pojačavanjem inteziteta. VO2 max se iskazuje ili u apsolutnom odnosu u litrima u minuti (l/min) ili u relativnom odnosu u mililitrima po kilogramu u minutu (ml/kg/min). Ovaj relativni odnos se često koristi da bi se sportisti mogli upoređavati u smislu izdržljivosti i snage. Merenje VO2 max se obavlja testom opterećenja gde se otpor, a time i intezitet vežbanja postepeno povećavaju (na traci ili ergo-biciklu), dok se meri odnos koncentracije udahnutog kiseonika i izdahnutog ugljen dioksida. Inspirijum i ekspiriujum mere se posebnom aparaturom, a da bi se to postiglo trkač svre vreme testa nosi masku koja je stavljena na lice. Maksimalni VO2 se dostiže kada se potrošnja kiseonika ustali na nekom nivou i pored povećavanja opterećenja.
Testiranja u Zavodu za sport i medicinu sporta RS se obavljaju prema individualno podešenom protokolu u odnosu na uzrast i nivo forme a u skladu sa preporukama za specifično testiranje sportista. Dobijeni podaci su od izuzetne važnosti za programiranje i individualno doziranje trenažnog opterećenja, kao i za praćenje efekata treninga.
