Ергоспирометријски тест за одређивање директне потрошње кисеоника изводи се помоћу маске, апаратом-гасним анализатором, методом удах по удах, где се континуирано прате бројни параметри, као што су: срчана фреквенција, фреквенција дисања, вентилација, потрошња кисеоника, продукција угљен диоксида, респираторни коефицијент, кисеонички пулс, максимална потрошња кисеоника-релативна и апсолутна, и бројни други, наравно и мониторинг ЕКГ-а у току трајања теста. Овај тест може да се изводи на различитим ергометрима, који су специфични за различите спортове, нпр.веслачки, пливачки, кајакашки ергометар, бицикл ергометар, Тредмил – покретна трака за трчање (на којој тркачи раде тест), која је и највећа. Пре извођења теста врши се провера здравственог стања, која се састоји из претходно побројаног: лабораторијских анализа (комплетна крвна слика, биохемијске анализе крви), антропометријских мерења, ЕКГ-а у миру, физикалног прегледа по системима, мерења крвног притиска и пулса, спирометрије. Припреме за тест физичког оптерећења: залепе се електроде, те се на њих прикаче каблови који су спојени са апаратом, да би се током теста на монитору пратио рад срца. На грудима је постављен и трансмитер који мери пулс, а преко свега је мрежица која држи све да на неки начин буде фиксирано и да би запис био бољи. Након овога остало је повезати и маску за дисање која је повезана са апаратом. У зависности од спорта којим се особа бави и процене њене кондиције, лекари ће одредити брзину и нагиб са кога почиње трчање. Када се заврши тест, бележи се максимални достигнути пулс (max HR) и одмах затим бива измерен притисак.
