Zavod za sport i medicinu sporta RS primenjuje pravilnik o utvrđivanju zdravstvene sposobnosti sportista za obavljanje sportskih aktivnosti i učestvovanje na sportskim takmičenjima. Kadrovski, opremom i prostorom ispunjavamo sve uslove za obavljanje zdravstvenih pregleda i funkcionalnih testiranja.
Funkcionalnim testom opterećenja proverava se reakcija organizma na fizički napor i sposobnost organizma da se izloži fizičkom naporu. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole. Prvo se radi sportsko medicinski pregled, koji se sastoji od antropometrije – merenja telesne težine, telesne visine, procenta telesne masti, analize krvi, fizikalnog pregleda i EKG-a u miru… Zatim se pristupa testu fizičkog napora gde se određuje nivo i stepen fizičkog napora za koji je svaki pojedinac sposoban. Nakon testa lekari utvrđuju da li je osoba uopšte sposobna da se bavi sportom i daju savet na koji način bi pojedinac trebalo da se izlaže fizičkom naporu. Pregled i testiranje je potrebno uraditi pre početka bavljenja sportom, a poželjno je da se radi 2-3 puta godišnje. Profesionalni i ozbiljni sportisti ovaj test rade da bi proverili svoju kondiciju i formu.
Ergospirometrijski test za određivanje direktne potrošnje kiseonika – izvodi se pomoću maske, aparatom-gasnim analizatorom, metodom udah po udah, gde se kontinuirano prate brojni parametri, kao što su: srčana frekvencija, frekvencija disanja, ventilacija, potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida, respiratorni koeficijent, kiseonički puls, maksimalna potrošnja kiseonika-relativna i apsolutna, i brojni drugi, naravno i monitoring EKG-a u toku trajanja testa. Ovaj test može da se izvodi na različitim ergometrima, koji su specifični za različite sportove, npr.veslački, plivački, kajakaški ergometar, bicikl ergometar, Tredmil – pokretna traka za trčanje (na kojoj trkači rade test), koja je i najveća. Pre izvođenja testa vrši se provera zdravstvenog stanja, koja se sastoji iz prethodno pobrojanog: laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi), antropometrijskih merenja, EKG-a u miru, fizikalnog pregleda po sistemima, merenja krvnog pritiska i pulsa, spirometrije. Pripreme za test fizičkog opterećenja: zalepe se elektrode, te se na njih prikače kablovi koji su spojeni sa aparatom, da bi se tokom testa na monitoru pratio rad srca. Na grudima je postavljen i transmiter koji meri puls, a preko svega je mrežica koja drži sve da na neki način bude fiksirano i da bi zapis bio bolji. Nakon ovoga ostalo je povezati i masku za disanje koja je povezana sa aparatom. U zavisnosti od sporta kojim se osoba bavi i procene njene kondicije, lekari će odrediti brzinu i nagib sa koga počinje trčanje. Kada se završi test, beleži se maksimalni dostignuti puls (max HR) i odmah zatim biva izmeren pritisak. Kod spirometrije se meri nekoliko parametara: forsirani vitalni kapacitet (FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) koji je vrlo dobar pokazatelj da li postoji opstrukcija, vršni ekspiratorni protok (PEF), Tiffenau index FEV1/VC, i za astmu važni protoci kroz male disajne puteve. Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je test koji traje 12 sekundi i može izazvati blagu nesvesticu, na šta doktori upozoravaju da će nastati zbog hiperventilacije, jer se zadatim ritmom mora maksimalno udisati i izdisati.
Pokazatelj kondicije – test maksimalnog volumena potrošenog kiseonika, tzv. VO2 max test.VO2 max je maksimalna potrošnja kiseonika ili aerobni kapacitet koji organizam može da transportuje i iskoristi u toku vežbanja sa postepenim pojačavanjem inteziteta. VO2 max se iskazuje ili u apsolutnom odnosu u litrima u minuti (l/min) ili u relativnom odnosu u mililitrima po kilogramu u minutu (ml/kg/min). Ovaj relativni odnos se često koristi da bi se sportisti mogli upoređavati u smislu izdržljivosti i snage. Merenje VO2 max se obavlja testom opterećenja gde se otpor, a time i intezitet vežbanja postepeno povećavaju (na traci ili ergo-biciklu), dok se meri odnos koncentracije udahnutog kiseonika i izdahnutog ugljen dioksida. Inspirijum i ekspiriujum mere se posebnom aparaturom, a da bi se to postiglo trkač svre vreme testa nosi masku koja je stavljena na lice. Maksimalni VO2 se dostiže kada se potrošnja kiseonika ustali na nekom nivou i pored povećavanja opterećenja.
Zavod za sport i medicinu sporta RS je vodeća i najmerodavnija ustanova za obavljanje ovakvih testova.
