Због чињенице да различите методе мерења могу значајно утицати на резултате спринтерског трчања, дуго година постоји потреба за развојем метода за прецизна рутинска тестирања спринтерског трчања. Посебно су грешке мерења изражене на краћим дистанцама. Актуелни уређаји који се користе за тестирања брзине трчања као што су фотоћелије, ласери и видео-снимци, сензорне траке, GPS, аудио и визуелни системи, штоперице итд., могу изазвати понекада варијације и промене у резултатима мерењима веће него оне које би се очекивале чак и после вишегодишњег тренинга. Иако фактори као што су отпор ваздуха, обућа и подлога могу утицати на време спринта, њихов утицај је углавном мањи, али у комбинацији са непоузданим протоколима и мерном опремом могу довести до умерених до већих разлика.
Високопрецизни сензори који комбинују високопрецизне GNSS и IMU податке већ се користе у разлицитим областима у којима је потребно одредити прецизне кинематичке и кинетичке параметере кретања (војска, аутомобилска индустрија, пољопривреда, дронови и сл). Ова технологија омогућава високу фреквенцију и прецизност мерења позиције чак испод 2.5cm што је за спортска рутинска мерења знацајно велика прецизност. За потребе мерења спортских параметрара већ неко време је у употреби основна ГПС технологија за праћење кретања, међутим, прецизност ових уређаја може да буде и до 100 пута мања у односу на високопрецизне сензоре.
Један од најновијих развојних пројеката Центра за моторичка истраживања јесте валидација система који комбинују високопрецизне GNSS и IMU податке за процену капацитета спритерског трчања. Упоредна анализа кинематичких параметара добијених са нових сензора са златним стандардом 3D камерама омогућиће нам анализу валидности и применљивости нових метода тестирања брзине.