Након утврђивања здравственог стања, прелази се на стандардизована функционална тестирања. Било ко да планира да се подвргне физичком напору треба да прође кроз одређене нивое здравствене контроле.
Контрола утренираности подразумева: одређивање аеробне радне способности индиректном методом, одређивање аеробне радне способности директом методом на гасном анализатору мерећи „удах по удах“, одређивање анаеробног прага мерењем лактата у крви.
Показатељ кондиције – тест максималног волумена потрошеног кисеоника, тзв. VO2 max тест. VO2 max је максимална потрошња кисеоника или аеробни капацитет који организам може да транспортује и искористи у току вежбања са постепеним појачавањем интезитета. VO2 max се исказује или у апсолутном односу у литрима у минути (l/min) или у релативном односу у милилитрима по килограму у минуту (ml/kg/min). Овај релативни однос се често користи да би се спортисти могли упоређавати у смислу издржљивости и снаге. Мерење VO2 max се обавља тестом оптерећења где се отпор, а тиме и интезитет вежбања постепено повећавају (на траци или ерго-бициклу), док се мери однос концентрације удахнутог кисеоника и издахнутог угљен диоксида. Инспиријум и експириујум мере се посебном апаратуром, а да би се то постигло тркач свре време теста носи маску која је стављена на лице. Максимални VO2 се достиже када се потрошња кисеоника устали на неком нивоу и поред повећавања оптерећења.
Тестирања у Заводу за спорт и медицину спорта РС се обављају према индивидуално подешеном протоколу у односу на узраст и ниво форме а у складу са препорукама за специфично тестирање спортиста. Добијени подаци су од изузетне важности за програмирање и индивидуално дозирање тренажног оптерећења, као и за праћење ефеката тренинга.